BI­JE­LO PO­LjE – Ka­da je se­lo slo­žno mo­že se do­sta to­ga ura­di­ti. To na naj­bo­lji način ovih da­na osli­ka­va­ju mje­šta­ni bje­lo­polj­skih se­la Ma­ha­la, Ga­ji­ne i Gru­bje­ši­ći, ko­ji su se ne ma­re­ći za „le­de­ni kraj fe­bru­a­ra”, oku­pi­li na rad­noj ak­ci­ji ka­ko bi za­jed­nič­ki sa­ni­ra­li broj­na ošte­će­nja na lo­kal­nom pu­tu.
Oku­plje­ni oko za­vi­čaj­nog udru­že­nja „Vra­neš“ mje­šta­ni su po­kre­nu­li trak­to­re, upa­li­li mo­to­re, na­o­štri­li sje­ki­re i ma­če­te, po­ni­je­li kram­po­ve i lo­pa­te, na­o­ru­ža­ni do­brom vo­ljom i ras­po­lo­že­njem, ju­ri­ša­li na za­če­plje­ne od­vo­de, ru­pe i kra­te­re, sa­vi­je­ne gra­ne i po­lo­mlje­no dr­ve­će, ka­ko bi se po­bolj­ša­li uslo­vi i bez­bjed­nost vo­žnje na pu­tu.
Ka­ko na­vo­di vo­đa ak­ci­je Ra­do­van Pe­ko­vić, kroz za­po­če­te ra­do­ve po­tvr­di­la se iskon­ska po­tre­ba za do­bro­čin­stvom, za­jed­ni­štvom i slo­gom. On sma­tra da ta ener­gi­ja po­sto­ji kod sva­kog čo­vje­ka, sa­mo je tre­ba ak­ti­vi­ra­ti i na va­ljan na­čin upo­tri­je­bi­ti.
– Bez ta­kvih ak­tiv­no­sti te­ško da mo­že­mo ostva­ri­ti eko­nom­ski na­pre­dak i kul­tur­nu eman­ci­pa­ci­ju se­la, ko­je nam je, na­ža­lost, sve za­pu­šte­ni­je i na­pu­šte­ni­je.
Udru­že­nje „Vra­neš“ po­ka­zu­je da mo­že­mo i umi­je­mo da stva­ri okre­ne­mo u po­zi­tiv­ni­ji smjer. Pro­či­sti­li smo i pro­du­bi­li od­vod­ne ka­na­le i oči­sti­li put­ni po­jas od ši­praž­ja i dru­gog ra­sti­nja ko­je ome­ta nor­mal­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju a i ru­ži ne­dav­no po­sta­vlje­nu ra­svje­tu – ka­že Pe­ko­vić.
Za­do­volj­stvo uči­nje­nim po­di­je­lio je sa osta­lim uče­sni­ci­ma ak­ci­je ko­ji oče­ku­ju da na­i­đu i na ra­zu­mi­je­va­nje lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve ka­da je u pi­ta­nju put­na i dru­ga in­fra­struk­tu­ra na tom pod­ruč­ju. To će, ka­že on, gra­đa­ni­ma da­ti sa­mo­po­u­zda­nje za da­lje ova­kve ak­ci­je i vje­ru u in­sti­tu­ci­je.
– Elek­tro­mre­ža je u iz­u­zet­no lo­šem sta­nju, vi­še smo bez stu­je ne­go što je ima­mo, pogotovo ka­da pa­da ki­ša i du­va­ju vje­tro­vi, a kad pad­ne ve­ći sni­jeg za­vla­da to­tal­ni ko­laps.
Na znat­no ošte­će­nom pu­tu da­nas smo do­sta to­ga po­pra­vi­li. Že­lja mje­šta­na je da ova­kve ak­ci­je po­sta­nu re­dov­ne, da bu­du sa­stav­ni dio na­šeg ži­vlje­nja, te da ta­kve slu­že kao pri­mjer i dru­gim sre­di­na­ma. Sle­de­ća na­ša ak­tiv­nost, pre­ma već utvr­đe­nom pla­nu, je­ste na­sta­vak sa­ni­ra­nja pu­ta pre­ma Ga­ji­na­ma i da­lje pre­ma Gru­bje­ši­ći­ma – ka­že Pe­ko­vić, do­da­ju­ći da će ti­me na dje­lu po­ka­za­ti ko­li­ko im je sta­lo do sa­rad­nje, do me­đu­kom­šij­skih i me­đu­ljud­skih od­no­sa.
Je­dan od ak­tiv­ni­jih lju­di u kra­ju je i Vla­do Bu­ga­rin, ko­ji pod­sje­ća da su pret­hod­ne go­di­ne uz po­moć do­sko­ra­šnjeg pred­sjed­ni­ka Op­šti­ne Alek­san­dra Žu­ri­ća, te lo­kal­nih i dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja i pred­u­ze­ća, uspje­li da osvi­je­tle ki­lo­me­tar i po pu­ta od ma­gi­stra­le kroz cen­tral­ni dio se­la gdje se na­la­zi ško­la, sve do Kra­lje­ve če­sme. Bu­ga­rin oče­ku­je da će ova­kve mje­sne ak­ci­je, kao i do­bra sa­rad­nja sa lo­ka­nim i dru­gim dr­žav­nim or­ga­ni­ma, bi­ti stvar­nost i u na­red­nom pe­ri­o­du, na do­bro­bit ovih gra­đa­na.
M.N.


Že­le da oži­ve mo­be

Kad lju­di sop­stve­nu sna­gu i zna­nje po­di­je­le sa dru­gi­ma, to ja­ča me­đu­sob­no po­vje­re­nje i po­što­va­nje, to zna­či bo­lji kva­li­tet ži­vo­ta ovih lju­di, to na­go­vje­šta­va iz­vje­snu i kva­li­tet­ni­ju bu­duć­nost. Že­lja nam je da oži­vi­mo ova­kve i slič­ne ak­ci­je i mo­be ko­je su go­to­vo iz­u­mr­le. Ob­na­vlja­njem tih li­je­pih obi­ča­ja oja­ča­će­mo mo­ti­ve so­li­dar­no­sti i op­stan­ka sta­nov­ni­štva na ovom pro­sto­ru. U ta­ko­voj si­tu­a­ci­ji, kad smo mi ov­dje od­luč­ni, slo­žni i rad­ni, osim po­mo­ći lo­kal­nih i dr­žav­nih in­sti­tu­a­ci­ja, ne­će iz­o­sta­ti ni po­dr­ška onih ko­ji su odav­de oti­šli u svi­jet i ta­mo se uspje­šno ostva­ri­li, uvje­ren je Pe­ko­vić.